Милош Весин плакат

Ђурђевдан

У време када Римским царством владаше безбожни цар Диоклецијан, настало је страшно мучење и прогон Христових следбеника. Свети Георгије родом беше из Кападокије и још од малена би одгајен и васпитан веома побожно. Родитељи су му били угледни и благочестиви људи. Отац му је мученички пострадао за Христа, а мајка његова после тога преселила се с њиму своју родну Палестину. Израстао је Георгије у лепог и храброг младића, те због тога би узет да служи у војсци поменутог цара Диоклецијана. У својој двадесетој години добио је висок чин трибуна (у рангу данашњег пуковника), али због показане храбрости у биткама, цар га произведе у војводу. Но, пошто је био хришћанин, он се супротстави цару и његовом наређењу да се сви хришћани муче и свирепо убијају. Раздели он сву своју имовину и пође за својом вером и истином. Цар се јако разгневи због тога, и нареди да га баце у тамницу, те да га свирепо муче да би се предомислио. Али све те муке не утицаше на младог Георгија, већ напротив, оне још више ојачаше веру у њему, те он још више узнесе хвалу и благодарност Богу. Страшне су биле његове муке, али његова вера би толико јака да, иако кидан на парчад и као трска ломљен, он издржа све , је знао је да је Господ са њим, јер посла анђела у виду младића који га охрабри речима: „Радуј се“! Видевши тај призор, војници се уплаше и одмах обавестише цара о свему, а он нареди да светог мученика Георгија баце баце у ров пун креча и да га затрпаног држе три дана. Али ни то не могаше наудити светитељу, што јако разгневи цара, те он смишљаше друге муке којима је наставио мучити Георгија, али све беше узалуд, јер беше воља Божија да увенча светог Георгија венцем вечне славе

Погубише младог Георгија заједно са царицом Александром, која и сама прими Христову веру, 23. априла 303. године.

Литургију у нашем храму на празник Светок Великомученика Георгија служио је старешина храма Јереј Арсеније Арсенијевић уз саслужење протођакона Ненада Михајловића (послушај).

Томиндан

Томина недеља је прва недеља после Васкрса. Назива се још и Недеља Антипасхе, Бела недеља. Новом недељом се назива, јер почетак свих недеља почиње од ње, јер после Васкрса први пут понавља и као да обнавља велики празник Васкрсења. Посвећена је Светом апостолу Томи, и његовом неверству у Христово Васкрсење.

Светом Божанственом Литургијом, у Томину недељу, началствовао је јереј Арсеније Арсенијевић уз саслужење протојереја Нове Гојића и двојице ђакона. Беседио је отац Арсеније (послушај).

ХРАМ СВЕТОГ ВАЗНЕСЕЊА У БЕОГРАДУ


ОРГАНИЗУЈЕ ПОКЛОНИЧКО ПУТОВАЊЕ

9.5.2019.


МАНАСТИР СВЕТОГ АРХ. МИХАИЛА НА ПРЕВЛАЦИ КОД ТИВТА
МАНАСТИР СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ

ПЛАН ПУТА:
-ПОЛАЗАК 09.05.2019. У 17h ИСПРЕД ХАМА ВАЗНЕСЕЊА ГОСПОДЊЕГ У
БЕОГРАДУ
-ПРВИ ДАН 10.05.2019.
ДОЛАЗАК У МАНАСТИР МИХОЉСКА ПРЕВЛАКА ОКО 6h СМЕШТАЈ У
МАНАСТИРСКИМ КОНАЦИМА ПОТПОМ ПРИСУСТВОВАЊЕ НА СВИМ
БОГОСЛУЖЕЊИМА
-ДРУГИ ДАН 11.05.2019.
ПОЛАЗАК ОКО 7h УЈУТРУ
ПОСЕТА МАНАСТИРА ПОДМАЈНЕ У БУДВИ
ПОСЕТА ЦЕТИЊСКОГ МАНАСТИРА
У ПОПОДНЕВНИМ ЧАСОВИМА СЕ СТИЖЕ У МАНАСТИР ОСТРОГ
ПРИСУСТВОВАЊЕ СВЕНОЋНОМ БДЕНИЈУ
-ТРЕЋИ ДАН 12.05.2019.
ПРИСУСТВО НА СВЕТОЈ АРХИЈЕРЕЈСКОЈ ЛИТУРГИЈИ У 8h
ПОВРАТАК ЗА БЕОГРАД ОКО 12h
ЦЕНА ПУТОВАЊА ЈЕ 5000 ДИНАРА
(ХРАНА НИЈЕ УРАЧУНАТА У ЦЕНУ ПУТА)
Информације у продавници свећа храма Вазнесења Господњег у Београду ул.
Адмирала Гепрата 19.

ХРАМ СВЕТОГ ВАЗНЕСЕЊА У БЕОГРАДУ


ОРГАНИЗУЈЕ ПОКЛОНИЧКО ПУТОВАЊЕ-
ЈЕДНОДНЕВНИ ИЗЛЕТ


18.05.2019.ГОДИНЕ


МАНАСТИР СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ БЕЛЕ ВОДЕ КОД ЉУБОВИЈЕ


ПЛАН ПУТА:
-ПОЛАЗАК У 5h УЈУТРУ ИСПЕД ХРАМА ВАЗНЕСЕЊА ГОСПОДЊЕГ
-ДОЛАЗАК У МАНАСТИР ОКО 9h ПРИСУСТВОВАЊЕ СВЕТОЈ ЛИТУРГИЈИ
-ОБИЛАЗАК МАНАСТИРА СВЕТОГ НИКОЛАЈА СРПСКОГ-СОКО ГРАД
-СПОМЕН ЦРКВЕ НА МАЧКОВОМ КАМЕНУ
-МАНАСТИР ТОНОШУ
-ПОВРАТАК У БЕОГРАД ОКО 22h

ЦЕНА ПУТОВАЊА: 2000 динара
Информације у продавници свећа храма Вазнесења
Господњег у Београду ул. Адмирала Гепрата 19.

Васкршња служба

Христос васкрсе из мртвих смрћу смрт уништи а онима у гробовима живот дарова. у поноћ је у нашем светом хаму служено Васкршње јутрење а у наставку Света Литургија којом је началствовао протојереј Милојко Милијанчевић уз сасслужење братије.

Васкршња служба

Литургијом у 9 часова началстовао је јереј Владимир Станимировић уз саслужење протојереја Нове Гојића.

Српска Православна Црква својој духовној деци о ВАСКРСУ 2019. године

Велики петак

Велики или Страсни петак је хришћански празник којим се обиљежава страдање Исуса Христа, његово распеће на крсту и његова смрт за спасење свијета. На Велики петак Црква се сјећа догађаја који су непосредно претходили Христовом распећу, почевши од извођења Исуса Христа пред суд Понтија Пилата, неуспјелог покушаја да га оптуже, па до гласног викања јудејског народа: “Распни га!”, ношења крста кроз град, на путу према Голготи, те на крају распињања, праштања и земаљске смрти.На овај дан се строго пости, храна се спрема на води, зато што све мисли и молитве треба да буду упућене Господу и подсјећању да је он себе принио на жртву, из љубави према свима нама.

Вечерње са изношењем плаштанице служено је у 16 часова у нашем храму, а служио га је отац Милојко уз саслужење братије храма. беседу о празнику је изговорио отац Милојко (послушај).

Јутрење Велике суботе са статијама служено је у 20 часова.

 

о. Арсеније

У свечаној сали Вазнесењске цркве је 23. овог месеца старешинагт јереј Арсеније Арсенијевић одржао предавање на тему "Смисао жртве-предукус победе" (послушај).

Велики четвртак

Велики Четвртак је дан посвећен спомену установљења Тајне вечере односно Свете Евхаристије (ломљење хлебова), односно на „умовеније" (прање) ногу, на опроштајну беседу Исуса Христа с ученицима — у Сионској горници и на путу за Гетсимански врт, на првосвештеничке молитве Господове пред страдања, и на предају Богочовека на страдање. На Велики четвртак служи се Литургија Светог Василија Великог, и тога дана је Господ установио Свету Тајну Причешћа. На тај дан увече, чита се дванаест одломака из Јеванђеља о страдању Христовом.

Литургију Светог Василија Великог у нашем храму служио је јереј Арсеније Арсенијевић уз саслужење јереја Владимира Станимировића, протођакона Стевице Рапајића и ђакона Бошка Савића. О тајни празника беседио је отац Арсеније (послушај).